„СРБИЈА - Национална ревија”, број 96
РЕЧ ПРЕ
„Што више старимо, све смо већа сирочад.” Тако је говорио онај што је уместо злата испирао речи. Треба добро ослушнути. Свако ће на ред доћи, али неће свако разумети. Тражећи „дно неба”, као онај гружански пастир, овога пута надносили смо се над Понором на Старој планини, „на пупку Полуострва”. Открили смо да имамо Три чуке. Кротили представе о стварности која титра у простору између трагедије и фарсе. На сваком путовању куповали смо наду да није баш све око нас лоше режирана представа. Цео тај пртљаг ми ћемо поделити са вама, а ви са ким хоћете. <
САДРЖАЈ
Увођење
Брбљаоница
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
ФРАГМЕНТИ „УНУТРАШЊЕГ ФИЛМА” БОЈАНА ПЕТРОВИЋА
Препознати траг
Стазе
НАША ИЗВИДНИЦА У НАЈВЕЋОЈ КРАШКОЈ УВАЛИ НА СТАРОЈ ПЛАНИНИ
Један понор, три излаза
Искористили смо минулу јесен, благу и суву, да најзад у то доба године допремо до Понора, једне од природних атракција ове горе. Од села Дојкинци, па макадамским путем према шуми Арбиње, уз реку, поред водопада Тупавица, избијамо високо. У даљини видимо врх Копрен, под копреном магле, и три врха висока преко 2.000 метара: Три чуке, Вражју главу и Миџор. Захује ветрови и шуме, пропланци надолазе ка нама као таласи. А онда, на 1.500 метара изнад нивоа мора, следи спуштање у Понор. У тој великој вртачи река извире, одмах прави водопад и убрзо задуго понире
Текст и фото: Станко Костић
Бележница
ВЕЛИКИ ПИСЦИ МАЛИХ ГРАДОВА: МИЛОВАН ГЛИШИЋ И ЊЕГОВО ВАЉЕВО
Видео и знао
Тај крај Србије пун је пишчевих корака, баш као што је пишчево дело пуно тога краја. Расути трагови, слике понете у свет. Села, крчме, раскршћа, црквишта, вашаришта, воденице, записи, предања и песме народне. И његови књижевни јунаци живели су ту, око њега. Није им крио имена ни надимке. Глишић у Ваљеву данас има споменик, улицу, мост, собу у музеју, школа се по њему зове. Имао је и спомен-дом, посело, зна се где му је кућа била. Ако се отиснете у Глишићево Ваљево, крените од Улице Прве бразде
Пише: Бојана Николић
Даљине
У НАМИБИЈИ, ТОМ СУСРЕТУ ПУСТИЊЕ И ОКЕАНА
Сан и хоризонти
Њено име значи „огромно место”. Има тешку историју и географију, има руднике дијаманата, злата, уранијума, и независност је стекла тек 1990. Ту се 1904. десио и први геноцид у XX веку, образац за све касније. Пејзажи ове земље су готово надреални: Намибијска пустиња, Централна висораван, Калахари... Скоро половина од око 2,1 милион становника живи у плодним долинама река на северу. Црнци чине 87 одсто, белци 6 одсто, мелези 7. Овде ћете видети Долину смрти и Обалу костура, луку Сендвич и национални парк „Етоша”, колонију од 100.000 фока и највише пешчане дине на свету... Упркос свима који су хтели да је укроте и присвоје, Намибија је остала дивље лепа и самосвојна
Текст и фото: Ивана Ашковић
Памјат
СТРАДАЊЕ МИЛУТИНА ЈАЊУШЕВИЋА (1896–1941), УПРАВНИКА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У САРАЈЕВУ ПРЕД ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ
У јами и забораву
Као херцеговачки момчић, пребегао је 1914. у српску војску и преживео голготу кроз Албанију. Из Грчке је завршио на Кембриџу, а после школовања се вратио у отаџбину. Препородио је Народно позориште у Сарајеву и постао један од угледних тамошњих Срба. То му је 1941, одмах по успостављању хрватске окупационе власти, дошло главе. Убијен је у Јадовну 25. јула. Данас нема спомена ни споменика ни у Сарајеву ни у Српској. Исправимо то
Пише: Сандра Кљајић
Перо
ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ МИХАИЛА ЛАЛИЋА (1914–1992)
Песник Лелејске горе
Таласи историје и политике бацали су га са обале на обалу. Изразитог лирско-епског дара, почео је у поезији, па приповедао, а у висине српске књижевности винуо се романима. Мислио је сложено, знао да су живот и време пуни супротности и парадокса. Његовом мишљу управљала је мудрост, народна и књижевна, али је смернице свему томе давала „линија Партије”. Иако није увек и у свему био послушан, велики писац платио је високу цену због своје идеолошке припадности и верности. Па ипак, „гледајући доље на друмове”, оставио је вредно дело
Пише: Драган Лакићевић
Око
СЛИКАР СЛАВА БОГОЈЕВИЋ (1922–1978), ЗНАЧАЈНО ИМЕ СРПСКОГ ВИСОКОГ МОДЕРНИЗМА
Неухватљивост пута
Кандински је сматрао да постоје само два обрасца: велики реализам и велика апстракција. Слава Богојевић је био међу најбољим поетским реалистима, а израстао у великог сликара апстракције. У сталним трагањима, од канонског сликарства до врхова савремености, од урбаних пејзажа и мртвих природа до митолошких сцена, свако остварење натапао је ненадмашном сетом. Његова меланхолија води у беле несазнатљиве просторе вечности. Био је херој и првоборац једне изузетне епохе
Пише: Дејан Ђорић
Упоришта
ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ИЗ ПРИШТИНЕ, ПРИВРЕМЕНО У ЛЕПОСАВИЋУ
Темељи идентитета
Када се све изврће и отима, када се људима и народима измиче тло под ногама, када се свет безочно гура у провалију, језик и култура су они живи токови којих се морамо држати. Сакупљање, проучавање и чување српског духовног и материјалног наслеђа на Косову и Метохији у средишту је свих активности Института за српску културу, мултидисциплинарне научно-истраживачке установе. И то није прекинуто ни под бомбама Североатлантског пакта, ни после изгона, ни у садашњем безакоњу. Доћи ће време када ће сви знати ЗАШТО
Пише: Алекса Комет
Звук
АНСАМБЛ „АЊА & ЗЛАТНА” ИЗ МЕЛБУРНА МУЗИКОМ ЧУВА ПЕЛЦЕРЕ
Мелодија оповргава растанке
Основала га је 2013. Београђанка Александра Акер, професор на Универзитету RMIT. Окупља врсне музичаре, са највишим универзитетским звањима. Свирају чембало, клавир, харфу, оргуље, дромбуље, бас-балалајку, чак тринаест врста фрула... Српску и балканску етно музику оплемењују обрасцима барока, као и јединственим приступом инструментима. Александра је у Аустралији више од двадесет година, па ипак: „Сневам како се молим у београдској Вазнесењској цркви”
Пише: Љиљана Дугалић
Победник
РВАЧ ЗУРАБИ ДАТУНАШВИЛИ, ПРВАК СВЕТА, НАЈБОЉИ СПОРТИСТА СРБИЈЕ У 2022. ГОДИНИ
У другој домовини
До врха је доспевао под заставама две земље и обе сматра својим. Светско злато је прво освојио, потом и одбранио, што је у историји српског рвања успело само још једном борцу. Ускоро пуни тридесет две године и сматра да је тек сад сазрео као рвач и као личност. У Србији се, каже, осећа пријатно, као међу својима. Два народа су исте вере и са много сличности у карактеру. На Олимпијади у Паризу циљаће злато, а после тога ће се окренути стварању сопствене породице
Пише: Дејан Булајић
Окупљања
ЗИМСКЕ РАДОСТИ У РУМИ
Уистину празник
Оштрица социјалних и других разлика била је уклоњена. Сва деца узраста до десет година, чак пет хиљада њих, добили су од Општине новогодишње пакетиће. Клизалиште и клизаљке у „Леденој шуми”, у Малом парку, били су бесплатни. И концерт на тргу, који су украсили „Врело” и Неда Украден. Окупиле су се све генерације, дошли су гости из целог Срема. Сви су могли осетити прави смисао празника у заједници и истинску радост
Чар
ЈЕДНА ПОВЕСТ, ЈЕДАН МОСТ И ЈЕДНО НЕСВАКИДАШЊЕ ТАКМИЧЕЊЕ НА ВРЊАЧКОЈ РЕЦИ
Љубав у Бањи
Не у Тоскани, не у Тунису, не у „доба колере”. У Врњачкој Бањи, сад. Посебну нит у овдашњој историји чини она о бањским љубавима. Могла би се сачинити и једна нарочита „љубавна мапа” Врњачке Бање. Њени одблесци одражавају се и у бањским парковима, кафеима, музици, књижевности о Бањи... У жељи да симболично сачува и то љупко бањско наслеђе, Туристичка организација Врњачке Бање организује сваког 14. фебруара, на Мосту љубави, такмичење у најдужем пољупцу. На вама је да планирате долазак, на Бањи је да вас пријатно изненађује
Текст: Виолета Костић и НР Прес
Поводи
ЈАНУАРСКЕ СВЕЧАНОСТИ У „МЕРКУРУ”
Признања најбољима
Крај једне и почетак нове године време је кад подвлачимо црту. То је прилика и да највреднијима међу собом покажемо да то знамо и примећујемо, што је важно свима. Даје додатни смисао. А ред је, дабоме, и да се прослави. Управо тако је било у установи која је средиште и окосница Врњачке Бање
